115 Socijalno kulturni pristupi kreativnosti i inovativnosti
Autor
Stevo Orlić
Datum objave
Kreativnost je prirodna i uobičajena ljudsku sposobnost, a ne dar rezervisan za retke pojedince. Mašta i stvaralaštvo se razvijaju kroz iskustvo, govor, tokom igre i društvenih interakcija, jer čovek ne stvara iz praznine, već preobražava ono što je već usvojio iz svoje sredine. Sa druge strane kreativnost, mašta i stvaralaštvo iako su prisutne kod svih ljudi, nisu ravnomerno raspoređene ko svih, ali se mogu podsticati, negovati i razvijati.
Istraživanja veze sociokulturni status i ostvarenja kreativnosti i inovativnosti u umetnosti su znatno zastupljenija, tj. ima dosta naučnih tumačenja i tragova, ali u inženjerstvu je ta oblast tek u začetku.
U umetnosti se često proučava kako društveni sloj, kultura, porodično okruženje i životne okolnosti oblikuju umetnički izraz. U inženjerstvu se istraživači više bave pitanjem šta omogućava ili sprečava inovacije, pa se sociokulturni status uglavnom posmatra kao jedan od faktora, a ne kao glavni uzrok kreativnosti.
Istraživanja veze sociokulturni status i ostvarenja kreativnosti i inovativnosti izdvaju nekoliko zaključaka koji se relativno dosledno pojavljuju u istraživanjima.
1. Visok sociokulturni status nije garancija kreativnosti
Ne postoji uverljiv dokaz da ljudi iz višeg društvenog sloja postaju kreativniji inženjeri, naprotiv, među velikim inovatorima nalaze se ljudi iz veoma različitih sredina:
- Nikola Tesla – skromna porodica.
- Soichiro Honda – sin kovača.
- James Dyson – srednja klasa.
- Steve Wozniak – inženjerska porodica srednje klase.
- Elon Musk – privilegovanije okruženje.
Dakle, ne postoji jedinstven obrazac.
2. Ono što sociokulturni status najviše utiče jeste pristup resursima
Ovde su istraživanja mnogo jasnija, a viši sociokulturni status obično znači:
- kvalitetnije obrazovanje,
- bolji pristup laboratorijama,
- više knjiga i literature,
- bolje mentore,
- međunarodne kontakte,
- finansijsku sigurnost za eksperimentisanje.
Drugim rečima, status ne stvara kreativnost, ali može povećati verovatnoću da će se kreativni potencijal razviti.
3. Psihološka sigurnost važnija je od društvenog statusa
Savremena istraživanja organizacionog ponašanja pokazuju da su za inženjersku kreativnost često važniji:
- sloboda postavljanja pitanja,
- tolerancija prema greškama,
- otvorena komunikacija,
- autonomija,
- multidisciplinarni timovi,
- podrška rukovodstva.
To znači da inženjer iz skromne sredine u dobro vođenoj organizaciji može biti znatno inovativniji od inženjera iz elitnog okruženja koje kažnjava svako odstupanje od ustaljenih rešenja.
4. Kulturni kontekst pokazuje veći uticaj od ekonomskog statusa
Ovde postoji dosta zanimljivih istraživanja, na primer, zemlje poput:
- Japana,
- Južne Koreje,
- Finske,
- Izraela,
- Švajcarske,
razvile su snažne kulture inženjerskog rešavanja problema.
Njihove zajedničke karakteristike su:
- veliko poštovanje znanja,
- sistemsko rešavanje problema,
- dugoročno razmišljanje,
- visok kvalitet tehničkog obrazovanja,
- saradnja univerziteta i privrede.
To govori da je kultura društva često važnija od individualnog društvenog statusa.
5. Raznovrsnost iskustava podstiče inovacije
Poslednjih petnaestak godina pojavljuje se veliki broj istraživanja koja pokazuju da inovativniji postaju ljudi koji su imali:
- međunarodno iskustvo,
- rad u različitim industrijama,
- kontakte sa drugim kulturama,
- interdisciplinarno obrazovanje.
Drugim rečima, "bogatstvo iskustava" često je važnije od "bogatstva porodice".
Šta kaže teorija kreativnosti?
Ako pogledamo poznate autore poput Teresa Amabile, Mihaly Csikszentmihalyi ili Robert Sternberg, videćemo da nijedan od njih ne smatra sociokulturni status presudnim faktorom. Umesto toga naglašavaju kombinaciju:
- stručnog znanja,
- kreativnih veština,
- unutrašnje motivacije,
- mentalnog sklopa,
- podržavajućeg okruženja,
- mogućnosti da se ideje testiraju i razvijaju.
Zašto se u umetnosti nalazi više radova?
Zato što je u umetnosti biografija autora često sastavni deo tumačenja njegovog dela. U inženjerstvu se pažnja više usmerava na:
- proces inoviranja,
- rad timova,
- organizacionu kulturu,
- istraživanje i razvoj,
- upravljanje znanjem,
- finansiranje inovacija.
Zbog toga se sociokulturni status ređe proučava kao zasebna tema, već se "utapa" u šire pojmove kao što su socijalni kapital, kulturni kapital, pristup obrazovanju, mreže saradnje i institucionalna podrška.
Tu prazninu u literaturi posebno bi bilo vredno istražiti kako sociokulturni status utiče na inženjersku kreativnost u tranzicionim društvima, poput naše zemlje i drugih zemalja jugoistočne Evrope. Takvo istraživanje moglo bi dati značajan doprinos, jer bi povezalo psihologiju kreativnosti, organizaciono ponašanje, sociologiju i menadžment inovacija u kontekstu koji je još uvek nedovoljno proučen.
Kreativnost i mešanje ljudi i kultura
Postoje brojni podaci, istraživanja i istorijski primeri koji potvrđuju da određene vrste ljudskih interakcija – a posebno one koje uključuju ukrštanje različitih kultura, disciplina i perspektiva – rađaju značajno viši nivo kreativnosti od uobičajenog. Ova pojava se u teoriji kreativnosti i inovacija često naziva "Mediči efekat" (pojam koji je popularizovao Frans Johanson), a označava eksploziju kreativnosti koja nastaje kada se spoje ideje iz potpuno različitih oblasti, kultura ili industrija.
U muzici, književnosti i biznisu, interakcije koje dokazano podižu kreativnost na viši nivo obično imaju sledeće karakteristike:
a) Kulturna sinteza i "hibridna" kreativnost
Kada se spoje ljudi iz različitih kultura, ne dolazi samo do prostog sabiranja njihovih znanja, već do kognitivnog trvenja koje rađa potpuno nove forme.
U muzici: Gotovo svi ključni pravci koji su promenili istoriju moderne muzike nastali su kao rezultat intenzivnih međukulturnih interakcija.
- Džez je nastao u Nju Orleansu kao direktan sudar afričkih ritmova i tradicije sa evropskom harmonskom strukturom i instrumentima.
- Flamenko je rezultat vekovnog mešanja romske, mavarske (arapske), jevrejske i tradicionalne španske kulture u Andaluziji.
- Rok kod nas doživeo je procvat kroz mnoge muzičke grupe, međutim najdublji trag ostvarilo je Bijeo Dugme, izraslo u multikulturalnoj sredini islama, katoličanstva i pravoslavlja, začinjenoj komunističkom – marksističkom prisilom…
U književnosti: Pokret magičnog realizma u Latinskoj Americi (Gabrijel Garsija Markes, Horhe Luis Borhes) direktan je proizvod mešanja evropskih književnih tradicija (modernizma i nadrealizma) sa autohtonim mitovima, istorijom i usmenim predanjima Južne Amerike. Kod nas Ivo Andrić izrastao u vrhunskog književnika, takođe u multikulturalnoj sredini islama, katoličanstva i pravoslavlja, začinjenoj komunističkom – marksističkom prisilom, ali diplomatskom iskustvu u radu pred drugi svetski rat u Nemačkoj…
b) Psihološka bezbednost i interakcije koje dozvoljavaju greške
Istraživanja (poput poznatog Google-ovog projekta Aristotel) pokazuju da kulturna različitost sama po sebi nije dovoljna ako unutar grupe ne postoji specifičan tip interakcije zasnovan na psihološkoj bezbednosti. Kreativnost drastično skače u grupama gde su interakcije takve da pojedinci osećaju da mogu da predlože "ludačke" ili naizgled glupe ideje bez straha od osude, ismevanja ili kazne. Kada timovi razviju kulturu u kojoj se greška posmatra kao nusproizvod eksperimentisanja, nivo originalnosti rešenja postaje neuporedivo veći nego u rigidnim, hijerarhijskim strukturama.
c) "Marginalci" i posrednici u mrežama
U socijalnoj psihologiji i analizi društvenih mreža postoji koncept "strukturnih rupa". Ljudi koji deluju kao mostovi između različitih, nepovezanih grupa (bilo da su to različite etničke zajednice, različiti sektori u kompaniji ili različite umetničke discipline) imaju dokazano najveći indeks kreativnosti. Oni su izloženi različitim "kodovima" i načinima razmišljanja. Kada unesu ideju iz grupe A u grupu B, ta ideja se tamo doživljava kao revolucionarna inovacija.
d) Radikalna saradnja (kolektivna genijalnost)
Neke od najvećih kreativnih iskri nisu rezultat rada usamljenog genija, već specifične dinamike u parovima ili malim grupama. Parovi sa komplementarnim tenzijama: Interakcije između suprotnih karaktera – poput Džona Lenona i Pola Makartnija u muzici, ili Stiva Džobsa i Stiva Voznijaka u tehnologiji – stvaraju produktivnu tenziju. Jedan donosi haos, emociju i apstrakciju, a drugi strukturu, melodičnost ili tehničku izvodljivost.
Zašto ove interakcije daju veći nivo kreativnosti?
Sa neurološkog i kognitivnog aspekta, kada smo u interakciji sa ljudima koji misle isto kao mi, naš mozak radi u režimu "uštede energije" i koristi već utabane mentalne prečice (heuristike).
Međutim, kada smo izloženi osobi iz druge kulture ili discipline, gubimo podrazumevani kontekst:
- Moramo dublje da objašnjavamo svoje koncepte, što nas često vodi do toga da ih sami bolje razumemo ili redefinišemo.
- Kombinujemo udaljene asocijacije: Mozak je prisiljen da mapira i povezuje pojmove koji prirodno ne idu zajedno, što je sama definicija kreativnog procesa.
Zaključak je da interakcije koje karakteriše kombinacija različitosti (diverziteta) i psihološki bezbednog prostora za igru i grešku dokazano generišu nivo kreativnosti koji prevazilazi uobičajene domete pojedinca ili homogenih grupa.
Pojedinac, socijalno kulturni pristupi i kreativnost
Ako malo pažljivuje razmatramo kreativnost, shvatićemo da je ona karateristika koja nedvosmisleno predstavlja svakog od nas. Ona je kao otisak prsta, neponovljiva i jedinstvena. Kada je neko kreativan i spreman je to izraziti, isplivaće na površinu lako uočljiva njegova neponovljivost i autentičnost. Takve pojedince prepoznajemo i po tome što ih to izvaja iz okruženja, protiv koga su spremni da uđu i u otvoreni sukob.
Postoje mnogi istorijski koreni za sociokulturni pristup u psihologiji kreativnosti pojedinca, ali ono što im je svima zajedničko su četiri glavne pretpostavke o ovom fenomenu:
- da se kreativni procesi ne odvijaju isključivo „unutar glave“, već se „distribuiraju“ između ljudi kroz činove komunikacije, razmene i saradnje;
- da materijalni alati imaju ključnu ulogu kada je u pitanju kreativno izražavanje, posredujući u odnosu između stvaraoca i njegovog ili njenog okruženja;
- da je kreativnost razvojni proces i kao takva, treba je shvatiti kako se odvija u vremenu od početka istorije, životnog toka, kao i u interakcijama iz trenutka u trenutak; i konačno
- da se kreativnost može otkriti u najobičnijim radnjama i situacijama, i ne treba je procenjivati isključivo kroz prizmu visokog nivoa dostignuća.
Ovi principi su upisani, na primer, u delo Lava Vigotskog, sovjetskog naučnika koji je dao značajan doprinos našem razumevanju psihologije, obrazovanja i kulture.
Jedan od najznačajnijih sociokulturnih doprinosa psihologiji kreativnosti tokom proteklih pola veka bio je sistemski model Mihalja Čiksentmihaljija (mađarsko‑američki psiholog), koji u osnovi postulira da kreativni rad ima:
- sistemsku prirodu koja uključuje ličnost stvaraoca,
- polje stručnjaka koji potvrđuju šta je kreativno, a šta nije, i
- širi kulturni domen kojem stvaralaštvo doprinosi (Čiksentmihalji, 1988).
Iako je primamljivo verovati da sve zavisi od individualnih sposobnosti, kreativni uspeh oblikuje interakcija između osobe, drugih i kulture.
Ipak, ima suprotnih podataka da su pojednici više kreativni kada samostalno rade u tišini nego kada rade u grupama. Zašto je to slučaj?
Pa, uglavnom zato što kada se ljudi okupe, postoje
- određeni grupni procesi koji mogu smanjiti kreativnu produkciju, na primer pritisak da se prilagode idejama drugih,
- strahovi od kritike i isključivanja iz grupe,
- nemogućnosti izražavanja ideja dok drugi govore i tako dalje.
Međutim, treba napomenuti da su studije koje pokazuju ovaj efekat sve eksperimentalne prirode i, dok nam eksperimenti nude uzročna objašnjenja i obično se zasnivaju na strogoj standardizaciji i kontroli, oni nužno funkcionišu sa pojednostavljenim verzijama aktivnosti iz stvarnog života.
U svakodnevnom životu, ljudi ne rade nasumično jedni sa drugima, barem većinom, i često su sposobni da biraju vrste saradnje koje su korisne za njihov rad i kreativni proces. I najveća dostignuća naše vrste i najobičniji činovi kreativnosti oslanjaju se na eksplicitne ili implicitne oblike saradnje sa drugima (Barron, 1999).
To je zato što će jedna osoba uvek biti ograničena svojim znanjem, veštinama i perspektivom o stvarima, dok razmena sa drugima može inspirisati nove ideje i otvoriti nove mogućnosti za naše delovanje.
Na kraju krajeva, sociokulturni pristup ne tvrdi da će nas svaka ljudska interakcija učiniti kreativnijima, već da naša kreativnost zavisi od sticanja perspektiva i ideja koje se razlikuju od naših, a to su u suštini ideje drugih ljudi. I individualni i društveni oblici kreativnosti zasnivaju se na ovoj vrsti raznolikosti koja, zauzvrat, proizilazi iz života u društvima koja su sama po sebi suštinski heterogena. Ključ za iskorišćavanje ovog kreativnog potencijala koji postoji i unutar i između ljudi jeste da se prema drugima i njihovim perspektivama odnosimo sa otvorenošću, radoznalošću i međusobnim poštovanjem (Ness & Riese, 2015). Čak i ako se ne slažete sa gledištem druge osobe, to ne znači da iz toga ne možete ništa naučiti.
I više od ovoga, to ne znači da drugu osobu ne možete koristiti da zamislite kreativne puteve unapred. Dakle, potrebno je da obrazujemo našu sposobnost da gradimo na doprinosu drugih, a da ne pokušavamo da ga vratimo na ono što želimo ili u šta verujemo. Sociokulturno, sistemsko razmišljanje nam pomaže da obratimo pažnju na to kako razmena ideja između ljudi neguje kreativnost pojedinaca, grupa i zajednica podjednako.
Kako nastaje kreativnost, kako na individualnom nivou, tako i na nivou vrste? Kreativnost je jedna od, ako ne i zaštitni znak ljudske vrste.
Otvorenost i umerena izloženost drugim kulturama i običajima najviše olakšava kreativno razmišljanje i rešavanje problema Zaista, ljudi sa većom otvorenošću pokazuju pozitivniji odnos između svog multikulturalnog iskustva i kreativnog razmišljanja.
Posle otvorenosti, ekstraverzija (crta ličnosti koje se pune energijom kroz društvene kontakte) je osobina ličnosti sa najjačom i najrobusnijom povezanošću sa kreativnošću. Međutim, kako je Feist (1998) (američki psiholog) tvrdio, opšti faktor ekstraverzije ne odražava u potpunosti njegov tačan odnos sa kreativnošću. Kada se ekstraverzija podeli na dve njene glavne komponente, društvenost-druželjubivost i samopouzdanje-asertivnost, pojavljuje se jasnija veza. Visoko kreativni ljudi generalno nisu društveniji i otvoreniji, ali su nezavisniji, samopouzdaniji i asertivniji. U stvari, postoje dokazi da su u mnogim oblastima kreativni ljudi introvertniji, autonomniji i društveno povučeniji nego društveni i otvoreniji (Feist, 1999).
Činjenica da su neki ljudi motivisani da budu kreativni je i neosporna i zbunjujuća.
Zašto ljudi žele da stvaraju?
Neki ljudi su spremni da se odreknu društvenih odnosa i ekonomske dobrobiti da bi stvorili trajna dela.
Ako oni koji žele da stvaraju dela koja ostavljaju trag na svet žele da uspeju, takođe moraju biti motivisani, fokusirani i ambiciozni. Oni nisu osobe koje lako odustaju pred preprekama i blokadama. I to je generalno ono što istraživanja o motivaciji i kreativnosti nastavljaju da pokazuju: Kreativni umetnici, poslovni ljudi i naučnici su motivisani, ambiciozni i uporni (Amabile, 1996).
Zaista, unutrašnja motivacija se često povezuje sa visoko kreativnim razmišljanjem ili ponašanjem, i popriličan broj istraživanja podržava ovu ideju (npr. Teresa Amabile, 1996 – američki psiholog; Hannam & Narayan, 2015). To jest, kada je pokretačka snaga i energija za obavljanje zadatka zadovoljstvo i uzbuđenje, onda je krajnji proizvod često kreativniji nego ako pokretačke snage nema ili dolazi spolja. Amabilein klasični rad o motivaciji i kreativnosti pokazao je da spoljašnja motivacija (nagrada, nadzor ili priznanje) često ima štetan efekat na kreativna dostignuća.
Pored motivacije, pozitivni efekti i na nivou osobina i na nivou stanja mogu proširiti kognitivne procese i asocijacije, a pod nekim okolnostima mogu biti pozitivno povezani sa kreativnim razmišljanjem i rešavanjem problema.
Još uvek postoji mnogo neodgovorenih pitanja o ulozi i funkciji ličnosti u kreativnoj misli i ponašanju.
Ako narednih 30 godina bude kao poslednjih 30, onda razvoj ove oblasti tek počinje.
Zašto se pojedinac upusta u proces stvaranja?
Iza svega kod pojedinca stoje pravila načina razmišljanja, motivacija i strast, bez obzira što zna da:
- Biti kreativan zahteva duge periode napornog rada.
- Istraživanja pokazuju da je razlog zašto stvara važan za relizaciju njegove ličnosti.
- Kreativnost pojedinca je verovatnija kada on ima način razmišljanja usmeren ka rastu, unutrašnju motivaciju i strast prema zadatku.
- Rezultati istraživanja i kreiranja, mogu da se primene, što ih podstiče da budu kreativniji.
Zašto stvaramo? To zahteva sate, ako ne i godine, pripreme, zahtevno je i često zamorno. Oduzima pojedincu dragoceno vreme – vreme koje bismo mogli provesti sa voljenima ili obavljajući druge, neposrednije zadovoljavajuće aktivnosti, međutim motivisani i strasveni kreatori i inovatori to tretiraju kao vreme poklonjeno od tvorca u kome najviše uživaju.
Kreativni proces takođe dovodi i do frustracije, naročito kada se kreativnost odvija u strogo definisanim zadacima i pravcima. U inženjerstvu, čak i kada mislimo da napredujemo sa našim najboljim idejama, te ideje možda drugi (npr vođe projekata ili glavni inženjeri) ne doživljavaju na isti način – i oni nam to daju do znanja!
Bez obzira na to, kao i u umetnosti i u inženjerstvu, pojedinac stvara zato što:
- veruje da može,
- želi ili mora da stvara,
- ima jak poriv da realizuje svoj poziv i ličnu svrhu, i/ili
- smatra da je to smisleno.
Kraj posta - članka 115.
Literatura - izvori
1. Creativity & innovation, by Jonathan A. Plucker
2. CREATIVITY AND INTUITION, by Hideki Yukawa
3. Radarise your business for success – EFQM 2010, F.A. Meyer
4. The Knowledge Creating Company, I. Nonaka, H. Takehuchi
5. The Lean startup, E. Ries
6. Excellent, a guide for implementation of the EFQM-excellent model, Y. V. Nuland, G. Broux…
7. EMPOVERED, by MARTY CAGAN WITH CHRIS JONES
8. INSPIRED HOW TO CREATE TECH PRODUCTS CUSTOMERS LOVE, by Marty Cagan
9. Rapid Idea Generation, Peter Hollines, Second Edition
10. Mindset, Dr CAROL S. DWECK
11. Kreativno Slepilo, Dejv Trot
12. Misliti brzo i sporo, Danijel Kaleman
13. THE SUCCESS PYRAMID, Donald W. Caudill. PH.D.
14. Kreativnost i inovativnost na radnom mestu, T. Hernaus i M. Marić
15. Managing for quality and performance excellence, J. R. Evans, W. M. Lindsay
16. Model Generation, A. Ostewalder, Y. Pigneuer
17. Serious Play, M. Schrage
18. Crativity, M. Csikszentmihalyi
19. FINSH WHAT YOU START, P. Hollins
20. FROM IDEA TO COMPANY IN 60 DAYS
21. The Business IDEA FACTORY, S. Sedniev
22. The inovator’s Dilema, C. M. Christensen
23. Skriveni potencijal, S. Vilijams
24. Reinovacija poslovanja, živeti sa cunamijem, Tatjana Mamula Nikolić
25. Inovirajte ili izumrite, R. Čaran, G. Viligan
26. Kreativni čin: način postojanja, R. Rubin
27. Strategija plavog okeana, V.Č.Kim, R. Mobornj
28. KAIZEN, ključ japanskog poslovnog uspeha, M. Imai
29. GEMBA KAIZEN, M. Imai
30. LEADING THE MALCOLM BALDRIGE WAY, K. Kendall, G. Bodison, Fache
31. Baldrige Award Winning Quality, M. Graham Brown, osamnaesto izdanje
32. Deign thinking, M. Jeftić, M. Dekić
33. Tajne zanata, M. Mišković
34. Upravljanje razvojem proizvoda, M Ivanović i S. Orlić
35. Primena EFQM modela 2025, S. Orlić i grupa koautora
36. ChatGpt AI 2026,
37. Perplexity AI 2026
38. DeepSeek AI 2026
39. Gemini AI 2026
40. Grok AI 20026
Komentari
Učitavanje komentara...