128 KREATIVNOST I OBUKE

Prof. Zec

“Čovek da bi bio kreativan mora da bude slobodan! Sloboda je osnov kreativnosti, a istovremeno da se kreativnost isplati. Ako nemaš inkluzivno društvo, ako nemaš sigurnost svojine i ugovora, ako nemaš jasna pravila igre, ako se arbitrarno raspodeljuju rezultati, onda ti ne treba kreativnost. Tebi treba samo da imaš kod koga da odeš.”

Međutim, kreativnost je prisutana i potrebna i u slobodi i u neslobodi. Ona se ispoljava spontano iz unutrašnjih poriva i iz potrebe – nužde.

Značaj kreativnosti svrstava se prema mnogim autorima u četiri nivoa

- Kreativnost sa oznakom velikog „K“, povezuje sa onim što je

· revolucionarno (npr pencilinska vakcina, parna mašina, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, obrtna magnetna polja, avion, pojava kompjutera…) ili

· legendarno (uglavnom vezano za umetnička dostignuća, sportska ostvarenja, politička ostvarenja, veštine ratovanja…)

- Kreativnost sa oznakom malo “K”, koje se često opisuje kao „svakodnevna“, “pešačka” kreativnost (improvizacija kada nemate pravi alat ili sastojak, roditelj koji smišlja pesmu da peva svom detetu, rešavanje problema kada dođe do promene plana…)

- Kreativnost sa oznakom mini „K“, odnosi se na nove i lično značajne interpretacije iskustva, događaja ili ideja; ne mora biti nova za društvo, ali je nova za osobu koja je stvara (kreacija novog recepta u kuvanji, lični dizajn odevnog predmeta, dečiji crtež…)

- Kreativnost sa oznakom pro „K“, predstavlja profesionalnu, ekspertsku kreativnost, doprinose i napore profesionalaca čiji je kreativni rad u pojavi, ali još uvek nije na nivou eminencije (konstruktor aviona, hirurg početnik, tehnolog u industriji, profesionalni kuvar, softverski inženjer...)

Kako realizovati kreativnosti višeg nivoa, da li je moguće dati veći doprinos, pitanja su koja često postavlja svaki pojedinac sam sebi i pokušava ga samostalno rešiti. Naspram takvih ideja stoji mit da se ljudi rađaju ili kreativni ili nekreativni, te se svaki trening kreativnosti ili pokušaji razvoja kreativnosti smatra uzaludnim. Međutim, ogroman odziv u literaturi opovrgava ovakve ideje.

Kreativnost se može poboljšati odgovarajućom podrškom, iskustvima učenja i mogućnostima za korišćenje stečenih veština u stvarnim uslovima. Samo zato što nečiji kreativni doprinos nije revolucionaran ne znači da nije kreativan.

Mogu se pronaći stotine knjiga o aktivnostima koje razvijaju kreativnost učenika, studenata i odraslih ljudi u razvijenom svetu, pa i kod nas. Mnoge su veoma kvalitetne i fokusiraju se na divergentno razmišljanje kroz aktivnosti brejnstorminga. Stručnjaci koji izvode obuke za podizanje nivoao i sposobnosti kreativnosti zapažaju da su polaznici aktivni učesnici obuka, da razmišljaju, shvatajaći dodatnu korist dobijaju.

Ono što nedostaje u tim obukama jeste sam nivo izvođača obuka i njihov rast razumevanja o širem domenu kreativnosti i nadogradnji izvan divergentnog razmišljanja. Verovatni razlog za to su još uvek oskudna adekvatna dostignuća u teoriji epistemologije, što će biti prevaziđeno po oceni stručnjaka u ovoj oblasti u narednih tridesetak godina.

Da bi se to promenilo izvođači obuka moraće da preuzmu ulogu obučavanih kako bi razvili sopstvenu kreativnost.

Deo tog razvoja kreativnosti izvođača obuke uključuje učenje:

- o teorijama i definicijama i istraživanju biografskih podataka kreativnih ljudi;

- iz bezbrojnih savetodavnih knjiga samopomoći;

- o savremenim teorijskim dostignućima epistemologije, koja su u zamahu za sva područja života izvan umetničkih…

Kroz sticanje tih informacija i aktivnosti učenja u kojima će učestvovati, izvođači obuka će verovatno doživeti ličnu transformaciju u vezi sa svojom kreativnom samoefikasnošću.

Modeliranje kreativnosti

Modeliranje kreativnih stavova i ponašanja od strane izvođača obuke za odrasle osobe (što je naročito značajno za vođe timova koji opretivno sami izvode obuke) je još jedna oblast koja se preporučuje u literaturi.

To uključuje od strane izvođača obuke, demonstriranje zadataka ili projekata koji zahtevaju kreativno razmišljanje, uključujući aspekte fleksibilnosti, originalnosti i razrade.

Modeliranje pristupa „razmišljaj naglas“ je način da se obučavanim pokaže kako da razviju metakognitivne veštine kroz deljenje svog procesa razmišljanja od strane izvođača obuka naglas.

Predavači – izvođači obuka takođe mogu da koriste metod umetničke modifikacije unapređenja nastave

- poboljšavajući nastavne planove i programe u skladu sa razvojem dostignuća u ovoj oblasti;

- unošenjem nastavnih resursa u obuke, kao što su

· lične priče,

· materijali za hobije i

· prikupljeni dokumenti, za kreativnu upotrebu.

Ovo pruža polaznicima obuka priliku da vide kreativni aspekt neakademskog života svojih izvođača obuke u akademskom kontekstu. Ovo omogućava polaznicima obuka da kreativno povežu priče i predmete iz sopstvenih života sa akademskim kontekstima koje doživljavaju na obukama.

Klima u prostoru za obuku obuhvata ravnotežu između divergentnih i konvergentnih pitanja i očekivanja, broj izbora za koje se polaznici mogu da opredele i otvorenost predavača prema nizu odgovora polaznika obuke. Izvođač obuke treba da nakon izlaga u procesu stvaranja kreativne atmosfere za divergentna razmišljanja postavi adekvatna pitanja, sa kojima će podstaći polaznike obuke da se maksimalno uključe i zainteresuju.

Dajemo primer nekoliko uobičajenih pitanja za stvaranje dobre atmosfere divergentnih odgovora:

Šta svi „znamo“ o ovom problemu — i koje su od tih „činjenica“ zapravo samo pretpostavke?
Šta nam dosadašnje iskustvo govori da je nemoguće — i zašto baš to?

· Kako bismo ovo pitanje postavili da na njega postoji bar deset različitih odgovora?

· Šta bismo pitali da ne postoji ograničenje budžeta, vremena ni dozvola?

· Šta smo danas čuli što nas je iznenadilo?

· Koja ideja nam je bila najneprijatnija — i šta nam to govori?...

Nakon postavljenih pitanja komentar predavača i polaznika obuk trebalo bi da bude odmeren, bez omalovažavanja, podcenjivanja, podsmevanja, bez euforije…(ovu temu ćemo šire obraditi u jednom od narednih postova – članaka).

Predavač u svakom slučaju nesme da bude autoritaran, arogantan i previše služben, a naročito nesme da odgovori ili komentariše na sledeći način: “To nije pitanje - mišljenje koje treba postaviti - izneti, sedite i ćutite”.

U prostorijama za obuku odraslih u tim momentima obično vlada srdačna i prijateljska klima, i bude prilično burno. Kada predavač odreguje na navedeni način, verovatno se više neće podići nijedna ruka i niko više neće postavljati pitanja i iznositi mišljenje. Čas je upropašćen, pa možda i cela obuka, a od razvoja divergentnih mišljenja neće biti ništa.

Klima je osećajni ton u prostoriji za obuku koji uspostavlja predavač. Može biti sličana gore opisanoj, ili može biti ona u kome su otvorena pitanja uobičajena, a odgovori polaznika se s poštovanjem odnose. Pozitivna klima je bezbedno okruženje za postavljanje svih vrsta pitanja i saznanje da će svi odgovori biti pažljivo razmotreni i bezbedno mesto za preuzimanje rizika – akademskih, intelektualnih, kreativnih, društvenih i ličnih.

Jedan od ključnih faktora za uspešno uspostavljanje bezbednog, kreativnog okruženja od strane predavača jesu vrste pitanja koja postavljaju, a koja otkrivaju njihovu ličnu percepciju znanja. Ako predavač svoj posao vidi kao prenošenje informacija i određenih veština obučavanim, postavljaće većinu pitanja koja zahtevaju samo konvergentno razmišljanje. Ako nastavnik sebe posmatra kao nekoga ko uči sa polaznicima obuke, koristeći istraživački pristup nastavi, postavljajući većinu pitanja otvorenog tipa koja zahtevaju divergentno razmišljanje i nudeći polaznicima neke opcije u načinu na koji se ocenjuje nivoom shvatanja od strane polaznika obuke, to će doprineti da predavač uspostavi klimu koja podstiče kreativnost, kreativni rast i upotrebljivost obuke od strane polaznika.

Naglasak i vrednost kreativnosti

Mnoge zainteresovane strane u različitim oblastima industrije smatraju kreativnost neophodnom veštinom, a podsticaj kreativnosti postao je prioritet širom sveta. Međutim, većina zaposlenih je apsolutno nepripremljena i nedostaju im kritične veštine neophodne za globalizovanu ekonomiju. Kao odgovor na to, mnoge zainteresovane strane su pozvale na reforme i ponovni fokus na kreativnost kao centralni aspekt obrazovanja, što se može neposredno i nedvosmisleno videti i u modelima poslovne izvrsnosti.

Pa ipak, konsultanti i istaknuti stručnjaci nastavljaju da rade pod često promenljivim politikama koje potkopavaju poziv na kreativnost tokom samih izvođenjima obuka. Potreba za kreativnim misliocima i predavačima nastavlja da raste, jer zabrinutost zbog nedostatka rasta kreativnog razmišljanja kod zaposlenih, tj nepresušni izvor konkurentnosti i održivosti, skoro da nismo ni dotakli.

Kompletan školski sistem zadužen je da obrazuje i priprema buduće zaposlene svih nivoa, u sistemu koji ne odražava vrednosti i zahteve stvarnog sveta. U ovom slučaju, školski sistem nije projektovan i izveden imajući kreativnost na umu.

Mnogi poslanici nauke sa pravom zastupaju stav da naše je znanje o kreativnosti – i razmišljanju i učenju uopšte – napredovalo tokom proteklih nekoliko decenija, ali su se naše strategije za unapređenje kreativnosti vrlo malo promenile, bolje rečeno su okamenjene. Štaviše, malo se toga promenilo u načinu pripreme nastavnika neophodnim alatima za razvoj kreativnosti kod njihovih učenika i studenata, niti je rađeno na usklađivanju obrazovnih politika sa kreativnošću i stvaranju obrazovnih okruženja koja profesorima pružaju fleksibilnost potrebnu za negovanje ovih veština. Zbog toga se otvaraju značajni prostori za svakojake stručne i nestručne ljude da svojim obukama pomognu privredi da savladava ovu oblast velikih potencijala.

Sugestija izvođačima obuka za odrasle

Obuke odraslih za područje buđenja i primene kreativnosti i inovativnosti u privredi će s vremena na vreme da izvode preduzimljivi konsultanti, kouči i stručni ljudi, verovatno imajući u vidu da one (obuke) imaju karakteristike kreativnosti uključuju deskriptore kao što su:

- poštovanje struke,

- nezavisnost,

- impulsivnost,

- sklonost rizicima,

- radoznalost i

- nekonformizam.

Studije iz razvijenog sveta koje analiziraju obuke zaposlenih u području kreativnosti govore da:

- izvođači obuka vide vrednost i korist od kreativnosti;

- izvođači obuka generalno identifikuju pozitivne osobine koje pogoduju okruženju u učionicama za obuku kao kreativne karakteristike (npr. nezavisno razmišljanje, veselost, kvaltetno vođenje, radoznalost…);

- netačne koncepcije o kreativnosti mogu pogrešno usmeriti uverenja predavača i praksu tokom obuke;

- predavači imaju pozitivne stavove o kreativnosti i veruju da se kreativnost može razvijati i unapređivati barem do izvesne mere;

- svi zaposleni mogu biti kreativni;

- postojano verovanje da se neki ljudi rađaju kreativni;

- neki polaznici obuka za odrasle imaju urođenu sposobnost da budu kreativniji od drugih, što ukazuje na postojanje tvrdoglavih mitova o kreativnosti – možda i opravdano;

- predavači po nekad ne veruju da se kreativnost može naučiti ili razviti u istom stepenu kao kod onih pojedinaca koji su urođeno kreativni;

- mnogi izvođači obuka i dalje smatraju kreativnost „sinonimom za umetnost“ ili veruju da su neke predmetne oblasti kreativnije od drugih;

- su izvođači obuka koji sebe vide kao kreativnije bili manje skloni umetničkoj pristrasnosti;

- implicitna uverenja izvođača obuka možda nisu toliko netačna koliko smo nekada mislili;

- izvođači obuka povoljnije gledaju na kreativnost nego što su pokazivala ranija/prošla istraživanja;

- stavovi izvođača obuka o kreativnosti su se verovatno razvijali tokom vremena (sa društvenim vrednostima/prioritetima);

- su potrebna dodatna istraživanja kako bi se procenilo da li (ili u kojoj meri) na uverenja izvođača obuke i dalje mogu uticati preovlađujući, rasprostranjeni mitovi o kreativnosti.

Da se mora još mnogo poraditi na obukama i shvatnju značaja i potencija kreativnosti i inovativnosti kod zaposlenih govori činjenica da su izvođači obuka, kada su zamoljeni da rangiraju obrazovne ciljeve (tj. znanje i veštine sadržaja, kritičko razmišljanje, rešavanje problema, komunikacija i kreativno razmišljanje) po redosledu važnosti, rangirali savladavanje znanja i veština sadržaja kao najvažnije, a kreativno razmišljanje kao najmanje važno. Možda u ovome zaključku ima potencijala da se možemo brže priključiti razvijenima ako ovladamo tehnikama kreativnog razmišljanja kod svih zaposlenih.

Iz izloženog se može zaključiti da je kreativnost prilagodljiva i dostupna svima, bez obzira na granu ili oblast stručnosti, i da postoji značajna podrška za razvoj i unapređenje kreativnosti kroz obuku za kreativnost tokom programa stručnog usavršavanja i pripreme izvođača obuka, što je kod nas bar za sada vrlo upitno.

Zaključak

Ukratko, obuka za kreativnost je put koji vredi slediti.

Mnogi izvođači obuka izveštavaju da se osećaju nespremno da razviju kreativnost kod svojih polaznika obuka i povezuju to sa neadekvatnom pripremom u toku školovanja i nepostojećim iskustvima. O ovome bi trebalo neko telo iz vlade Srbije (npr. Savat za kvalitet) da pokrene adekvatne pripreme izvođača obuke za kreativnost i inovativnost.

Pored toga trebalo bi da se da prioritet pripremi učenika za nepoznatu budućnost, kao i nastavnika da budu spremni za kreativan doprinos u ovladavanju područjima, kao što su kreativnost, inovtivnost i održivost poslovnih sistema.

Kraj posta – članka 128

Literatura – izvori

- Creativity & Innovation, Jonathan A. Plucker;

- THE KNOWLEDGE CREATING COMPANY, I. Nonaka i H. Takeushi;

- Peta disciplina, Piter Sengi;

- ISO 30401 Sistemi menadžmenta znanja – Zahtevi;

- Primena EFQM modela 2025, S. Orlić i grupa koautora;

- ChatGpt AI 2026;

- Perplexity AI 2026;

- DeepSeek AI 2026;

- Gemini AI 2026;

- Grok AI 2026.

Drago mi je, a verovatno i mojim pratiocima, da sam se vratio blogu i da ponovo pišem, nakon dva meseca pauze, koju je prouzrokovala velika tragedija u mojoj porodici.

128 KREATIVNOST I OBUKE

Komentari

Dodaj komentar