101 Pristupi kreativnosti i inovativnosti

Bavljenje teorijom kreativnosti i inovativnosti za sada je definisalo četiri ključna pristupa

-          Opšti ili umetnički pristup;

-          Inženjerski pristup;

-          Pristup kod uslužnih organizacija i

-          Kombinovani pristupi.

Neki od elemenata su slični u sva četiri pristupa, dok ima i drastičnih razlika. Zajedničko za sva četiri pristupa, posmatrano rigorozno, je da se kroz kreativnost i inovativnost ustvari bavimo razvojem proizvoda, usluge, proizvodnih/uslužnih procesa i organizacionih procesa u približavanju realizaciji plasirane ideje.

Opšti ili umetnički pristup kreativnosti i inovativnosti

Opšti ili umetnički pristup kreativnosti i inovativnosti ističe slobodu izražavanja, originalnost i divergentno razmišljanje kao ključne elemente. Ovaj pristup često podrazumeva transformaciju postojećih ideja u nešto novo i korisno, uz naglasak na maštu i emocionalnu dubinu. Razlikuje se od inženjerskog ili menadžerskog po tome što polazi od unutrašnjeg doživljaja, intuicije i slobode izraza, a tek sekundarno od strukture, metoda ili procesa.

Opšti ili umetnički pristup kreativnosti i inovacijama može se okarakterisati pomoću nekoliko ključnih aspekata:

• Kulturni i sociokulturni kontekst: Kreativnost nije samo individualna osobina, već je pod uticajem kulturnog, ekonomskog i društvenog okruženja u kojem pojedinci deluju i u kome su narasli;
• 4 P kreativnosti: Ovaj model uključuje osobu, proizvod, proces i pritisak okruženja, što pomaže u razumevanju kako kreativnost nastaje, koga uključuje, kakve uticaje na okruženje ima i koji cilj ima;
• Novina i prikladnost: Kreativnost se često definiše kao sposobnost stvaranja novih i korisnih ideja, osiguravajući da su te ideje prikladne za namenjeni kontekst;
• Sistemski pristup: Kreativnost se posmatra kao sistem koji uključuje umetničke osobine kreativne osobe, oblast u kojoj radi i oblast prakse, ističući interakciju između ovih elemenata;
• Ekonomski značaj: U savremenom društvu, kreativnost se sve više prepoznaje kao ključni pokretač ekonomskog rasta, ističući njenu vrednost u stvaranju originalnog i korisnog rada.

Ovi aspekti ilustruju da su kreativnost i inovativnost višeslojni procesi koji zahtevaju razumevanje i individualnih i kontekstualnih faktora.

Ključne osobenosti opšteg ili umetničkog pristupa kreativnosti i inovativnosti su:

• Primat intuicije nad formalnim metodama;
• Sloboda istraživanja i eksperimentisanja;
• Visok nivo individualnog izraza;
• Divergentno razmišljanje;
• Emocionalna i estetska dimenzija;
• Nelinearan kreativni proces i
• Tolerancija na neizvesnost i ambivalentnost.

Inženjerski pristup kreativnosti i inovativnosti

Inženjerski (menadžerski) pristup kreativnosti i inovativnosti ima nekoliko specifičnih osobina koje ga razlikuju od opšteg ili umetničkog pristupa kreativnosti. U proizvodnim i uslužnim organizacijama kreativnost nije samo „ideja“, već metodološki vođen proces rešavanja problema.

Inženjerski pristup kreativnosti i invativnosti ne primenjuje se onda kada se ima inspiracija ili kada se prizovu “muze” kao u umetničkom pristupu u staroj Grčkoj.

On se rešava praktično najčeše pod prisilom, tj kada imamo neku potrebu da na proizvodu ili usluzi izvršimo neko poboljšanje ili kada je potrebno poboljšanje izvesti na procesima ili alatima.

Pristup kreativnosti i inovativnosti u uslugama, naročito kada usluga u svom plasmanu ima izuzetno nizak procenat hardverskog proizvoda, u odnosu na inženjerski pristup ima dodatne osobine, što je opisano u narednom blogu. Za usluge u kojima imamo visok udeo hardverskog proizvoda (npr građevinarstvo, restoranske usluge i sl) može da se primeni kompletno inženjerski pristup opisan u ovoj tački.

U osnovi, inženjerski pristup kreativnosti ima pet karakterističnih osobina:

• Kreativnost i inovativnost kao sistemsko rešavanje problema;
• Kreativnost i inovativnost mora biti proverljiva;
• Iterativni razvoj (razvoji koncepata i izrada prototipova);
• Kreativnost i inovativnost je timski proces; i
• Kreativnost i inovativnost je integrisana u operativni sistem.

1.     Kreativnost i inovativnost kao sistemsko rešavanje problema polazi od toga da kreativnost i inovativnost nije slučajna inspiracija, već strukturirano rešavanje problema sa tipičnim tokom:

Problem → Analiza → Generisanje rešenja → Testiranje → Implementacija

U inženjerskom okruženju kreativnost i inovativnost se pretvara u inženjerski proces korišćenjem metoda:

-          Teorije rešavanja inventivnih zadataka (TRIZ);

-          Dezajnerskog pristupa (inovacioni proces koji kombinuje empatiju, kreativnost i eksperimentisanje);

-          Lean proizvodnju (optimizaciju procesa, smanjenje otpada i povećanje efikasnosti);

-          Six Sigma (produkcija u kojoj se realizuju 3,4 jedinice sa greškom na milion komada ili prilika)…

Kreativnost se tako pretvara u inženjerski proces.

2. Kreativnost i inovativnost moraju biti proverljive, tj ideja nije dovoljna sama po sebi. Ona mora neizostavno da zadovolji tri zahteva:

-          Tehničku izvodljivost;

-          Ekonomsku opravdanost i

-          Operativnu primenljivost.

Drugim rečima:

Ideja     inženjerska inovacija = izvodljivost + ekonomska opravdanost + operativna primena

3. Iterativni razvoj (prethodno dokazivanje kroz razvoj koncepa i uspešnost prototipa), jer inženjeri retko mogu da predlože „savršeno rešenje“ iz prvog puta na zadatom problemu i često su prisiljeni da ideju kretivnosti i inovativnosti provuku kroz kompletano ili skraćeno projektovanje i razvoj obuhvatajući sve korake razvoja.

Ideja (ulaz u projekat) → koncept razvoja (opcionalno) → izrada prototipa → testiranje → korekcija na proizvodu → testiranje - verifikacija na proizvodu i u procesu

Ovaj pristup je skoro identičan Kaizenovoj filozofiji kada se na isti način odvija kreativno i inovativno delovanje kroz niz malih poboljšanja, uglavnom predloženih od neposrednih zaposlenih, tj predlozi za unapređenja najčešće ne dolaze od kupaca ili servisnih službi.

4. Po pravilu kreativnost je timski proces, u inženjerskom okruženju inovacije skoro nikada nisu individualne.

U realizaciji kreativnih i inovativnih procesa učestvuju skoro uvek svi od dalje pobrojanih:

-          Dizajn,

-          Tehnologija,

-          Prototipska radionica,

-          Pizvodnja,

-          Kontrolisanje,

-          Obezbeđenje kvaliteta,

-          Marketing / korisnici.

Uobičajeno je da se pri tome koristi vođenje posla na projektnom principu sa:

-          Multidisciplinarnim timovima,

-          Kros-fukcionalnim timovima i radionicama,

-       Preispitivanjem u svim fazama dizajna i izrade od ideje do serijske proizvodnje, tj komercijalnog pružanja usluge.

5. Inženjerski pristup kreativnost i inovativnost, kao što ste možda i sami zaključili, integriše se u operativni sistem, ništa se ne prepušta slučaju i ad-hoc aktivnostima.

Kreativnost i inovativnost je ugrađena u sistem upravljanja, deo su procesa, zasnovanom na nekom modelu poslovne izvrsnosti, ISO standardima 9001, 13484, IATF 16949, AS 9100…, Lean menadžment principima i sl.

Kreativnost i inovativnosti uslužnih organizacija

Inženjerski pristup kreativnosti i inovativnosti u uslužnim organizacijama ima po malo specifične osobenosti koje se ističu sistematičnošću, praktičnošću i fokusom na izvodljivost. Ovaj pristup često spaja logičko razmišljanje sa kreativnim generisanjem ideja, ali i uz strogu validaciju kroz testiranje i iteracije.

U uslužnim organizacijama, kroz timsku i multidisiplinarnu saradnju, najistaknutiji ljudi struke podstiču lateralno razmišljanje i brainstorming, gde se kreativnost integriše sa tehničkom ekspertizom za rešavanje problema klijenata, poput optimizacije usluge kroz podatke i povratne informacije.

Lateralno razmišljanje je način razmišljanja u kome se problem ne rešava direktnim, logičkim koracima, već promenom perspektive, neočekivanim povezivanjem ideja i „iskakanjem“ iz uobičajenog obrasca razmišljanja.

Tehničku ekspertizu izvode npr, lekari ili konzilijumi u zdravstvu, farmaceuti u apotekama, šefovi kuhinja i degustatori u restoranima, glavni inženjeri u građevinarstvu, dirigenti-šefovi orkstra u mjuziklima, odgovorni režiseri u pozorištu…

Kreativnost i inovativnost uslužnih organizacija karakterišu

-          Prilagođavaje korisnicima preko fleksibilnih rešenja i brze iteracije;

-          Fokusiranost na korisničko iskustvo i agilnu organizaciju procesa;

-          Brze i pouzdane informacije klijenata i agile metodologije inoviranja;

-          Brze promene na tržištu i široka lepeza subjektivnih potreba;

-          Brzina i dostupnnost usluge;

-          Merenje zadovoljstva korisnika pomoću SERQUAL modela, praktično svođenje zadovoljstva korisnika na individualni nivo;

-          Kraće beta-testiranje, uz oslanjanje na interne ideje menadžera i manje formalne procese, što vodi većoj stopi uspešnosti u pretvaranju novosti u komercijalne uspehe;

-          Favorizovanje netehnoloških poboljšanje usluge...

SERVQUAL model je široko priznat okvir za merenje kvaliteta usluge. Razvili su ga Parasuraman, Zajtaml i Beri 1980-ih godina i široko se koristi kako u akademskim istraživanjima, tako i u praktičnim primenama.

Model se fokusira na pet ključnih dimenzija kvaliteta usluge:

-          pouzdanost,

-          uverenje,

-          opipljive stvari,

-          empatiju i

-          odgovornost.

Ove dimenzije su ključne za određivanje kvaliteta usluge i primenljive su u različitim industrijama i okruženjima. SERVQUAL model pomaže organizacijama da razumeju kvalitet svoje usluge i identifikuju oblasti za kreativne i inovativne inicijative i poboljšanja, što na kraju povećava zadovoljstvo i lojalnost kupaca.

Beta testiranje u oceni uspešnosti kreativnog pristupa i izvedene inovacije u uslugama predstavlja probnu primenu nove usluge u realnim uslovima, sa ograničenim brojem stvarnih korisnika, pre njenog potpunog tržišnog lansiranja.

To je faza u kojoj se proverava:

-          da li inovativna ideja zaista funkcioniše u praksi,

-          kako korisnici doživljavaju novu uslugu i

-          koje greške ili nedostaci još postoje.

Suština inženjerskog pristupa kreativnosti i inovativnosti u uslugama svodi se na sistematsko rešavanje problema uz tehničku i ekonomsku validaciju.

Kombinovani pristupi kreativnosti i inovativnosti

Kombinovani pristupi u primeni kreativnosti i inovativnosti pojavljuju se kada organizacije istovremeno koriste više različitih logika kreativnog razmišljanja – npr. umetničku, inženjersku, psihološku i tržišnu – kako bi dobile kvalitetnije i primenljivije inovacije.

Psihološka logika u kreativnom razmišljanju odnosi se na način na koji ljudski um – kroz maštu, asocijacije, emocije i iskustvo – stvara nove ideje i rešenja.

Za razliku od strogo logičkog ili inženjerskog pristupa, ovde se polazi od psihičkih procesa u mozgu koji omogućavaju nastanak originalnih ideja.

Drugim rečima, kreativnost se posmatra kao psihološki proces stvaranja novih kombinacija ideja.

Tržišna logika u kreativnom razmišljanju znači da se kreativnost i inovativnost usmeravaju prema stvarnim potrebama tržišta i korisnika, a ne samo prema originalnosti ideje.

Drugim rečima, ideja se smatra uspešnom tek kada rešava realan problem kupca, stvara vrednost za korisnika i može da se ekonomski održi na tržištu.

Zato tržišna logika postavlja osnovno pitanje: „Koju konkretnu vrednost ova kreativna ideja donosi korisniku?“

U praksi se retko koristi samo jedan pristup. Najuspešnije organizacije kombinuju metode, jer svaka od metoda pokriva drugi deo procesa inovacije.

Kombinovani pristupi u primeni kreativnosti i inovativnosti se pojavljuju kod

-          razvoja novih proizvoda,

-          razvoja usluga,

-          kontinuiranog unapređivanja organizacije,

-          inovacija u proizvodnji…

U razvoju proizvoda često se kombinuju:

-          kreativne metode generisanja ideja,

-          inženjerske metode rešavanja problema,

-          testiranje sa korisnicima

Tipično se kombinuje:

• Design Thinking – razumevanje potreba korisnika (inovacioni proces koji kombinuje empatiju, kreativnost i eksperimentisanje),
• TRIZ – rešavanje tehničkih kontradikcija (Teorija rešavanja inventivnih zadataka),
• Lean metod izrade prototipova.

Lean izrada prototipova (lean prototyping) je pristup u kome se nova ideja, proizvod ili usluga što brže i sa minimalnim resursima pretvara u jednostavan model – prototip – radi učenja i provere sa korisnicima, ne čeka se savršen proizvod, već se što pre testira ideja u praksi. Ovaj pristup potiče iz logike lean proizvodnje i inovacionih metoda koje su razvili japanski sistemi kao što je Kaizen i šire razumevanje Lean proizvodnje.

Trebalo bi da se realizuje inovacija koja je tehnički izvodljiva i tržišno prihvatljiva.

Kraj bloga 101