U ovom članku pokušao sam da približim čitaocima kako se gledalo na kreativnost i inovativnost kroz istoriju od stare Grčke do današnjih dana. Pored toga prikazao sam koliko inženjerstvo kasni za primenom teorije i prakse kreativnosti i inovativnosti u odnosu na umetničke grane, kao što su muzika, slikarstvo, literarno izražavanje... Prognoza da će inženjerstvo dostići za 30 godina teoretske i praktične visove koji su savladani u umetnosti, je vrlo smela, ali teoretičari kreativnosti i inovativnosti su prilično sigurni u toj tvrdnji. Naučio sam tokom pripreme ovog članka da je kreativnost i inovativnost svojstvena svakom čoveku, da se može naučiti i da nije specijani dar od tvorca. Verovatno će to biti iznenađenje i za veliki broj čitalaca. Članak nije obuhvatio priču o „disruptive thinkig“ – radikalnom, tj. revolucionarnom mišljenju, mašti i intuiciji, koje su neosporno deo ove priče koji pripada ovakvom članku, ali prevazilazi obimom pristojnosti članka.
Istorija
Rani grčki filozofi, uključujući Sokrata, Platona i Aristotela, posmatrali su kreativnost kao period duhovnog prosvetljenja koji je vodio do intelektualne potrage koja je rezultirala inspirisanom poezijom, umetnošću i muzikom.
Dok su Sokrat i Platon favorizovali ideju da su muze inspiracija kreativnog proizvoda, Aristotel se opredelio za pragmatičan pristup gde su stvaraoci koristili ciljane metode prilikom pisanja, slikanja ili komponovanja
Iako je stav da se kreativnost prvenstveno povezuje sa oblastima umetnosti i muzike i dalje jak, savremeni obrazovni programi takođe prepoznaju da kreativnost utiče na mnoge discipline.
U srednjem veku kreativnost i inovacije se potiskuju i predaju prvu ulogu kontinuitetu čuvanja i neobogaćivanju znanja.
Tokom renesase i procvata umetnosti, povratka stvaralaštvu i prosvetiteljsvu, stvari sa kreativnošću i inovativnošću počinju da se menjaju, ali još uvek bez masovne primene.
Prva industrijska revolucija (krajem 18. veka) je prelomna tačka:
- Kreativnost i inovativnost postaju:
• ekonomska nužnost,
• izvor konkurentske prednosti,
• osnova produktivnosti.
- Pojavljuju se:
• patenti,
• industrijski pronalazači,
• primenjena nauka,
• sistemsko unapređivanje procesa.
Ovaj pomak ka kreativnosti i inovativnosti u mnogim disciplinama bio je očigledniji obnovom i industralizacijom posle I i II svetskog rata.
Dvadesetih godina ovog veka pod uticajem digitalizacije i onlajn obrazovanja, mnogih teoretičara i praktičara obuke kreativnosti i inovativnosti su priznali potrebu za negovanjem kreativnosti putem tehnologije u onlajn obrazovanju, kao što je navedeno na nedavno održanom Međunarodnom simpozijumu o kreativnosti, mašti i tehnologiji, 2-5 Oktobra 2024. godine u Egiptu.
Potraga za znanjem, koje je generacijama bila zaglavljeno u knjigama, sada se prebacilo na internet. Informacije su lako dostupne većem delu sveta jednim klikom. Tehnologija je priskočila u pomoć, ponavljajućim zadacima koji nam daju više vremena da razmišljamo i o drugim kreativnim idejama... kako možemo koristiti tehnologiju da negujemo kreativnost i maštu.
Razvoj teorije i prakse o kreativnosti i inovativnosti je u punom zamahu i u narednih tridesetak godina očekuje se da će biti priveden kraju i da će kreativnost u inženjerstvu sustići dostignuća koja su se koristila samo u oblasti umetnosti.
Šta je kreativnost i inovativinost?
Razrađujući period intenzivnog razmišljanja i originalnosti o kome je spekulisao Kolberg, Grejam Volas (1926) je razvio četvorostepeni model za definisanje kreativnosti koji je uključivao:
- pripremu,
- inkubaciju,
- prosvetljenje i
- verifikaciju.
Tokom pripreme, Volas je usvojio pristup sličan Aristotelu, sugerišući da na kreativni zadatak primenjujemo metode usmerene ka cilju, kao što su:
- određivanje ciljeva,
- definisanje problema i
- uspostavljanje kriterijuma za verifikaciju prihvatljivosti rešenja.
Danas se pod uticajem modela poslovne izvrsnosti kreativnost definiše na jedan od sledećih načina:
Kreativnost se može opisati kao inovativno razmišljanje koje se očituje kroz stvaranje novih ideja ili novih veza između postojećih ideja kako bi se stvorilo nešto novo i korisno za čoveka.
Kreativnost se aktivira kombinacijom unutrašnje inspiracije, otvorenosti ka novim iskustvima i vežbanjima uma kroz različite stimulacije i izazove.
Kreativnost definiše moć stvaranja novih ideologija, koncepata ili rešenja koja su potpuno originalna, jedinstvena i uglavnom vredna. Kreativnost omogućava pojedincu da razmišlja van okvira, praveći korekcije između nepovezanih koncepata i istražujući nekonvencionalna rešenja.
Inovacija, iskazano jednostavnim rečima, je proces pretvaranja kreativnih ideja u implementaciju ili praktičnu primenu kako bi se ljudima pružila vrednost. Ovo se smatra aktivnošću zasnovanom na primeni koja je generisala korisnu vrednost za institucije, organizacije i vladine organe. Inovacija može biti jednostavno nova tehnologija, proizvodi, metode/put proizvodnje itd. Inovacija obuhvata potpuno kompletan životni vek stvaranja ideje, njenog stvarnog razvoja, implementacije i komercijalizacije.
Inovacija je primenjena kreativnost, u kojoj se iskra nove ideje pretvara u novo rešenje ili proces.
Na osnovu istraživanja preko 2.000 uspešnih inovacija, Doblin je izdvojio tri široke kategorije inovacija: poslovni model, proizvod i marketing.
- Poslovni model: Interno fokusirane, ove inovacije analiziraju kako organizacija posluje i stvara prihod. One mogu biti rizičnije, jer ponekad menjaju fundamentalne odluke na kojima se grade preduzeća. Inovacije poslovnog modela se najbolje sprovode kada vlasnici i operateri identifikuju prezasićena tržišta, nisko zadovoljstvo kupaca i zastarelu tehnologiju.
- Proizvod: Gotovo uvek opipljiv, inovacije proizvoda poboljšavaju postojeća materijalna dobra na neki način ili rezultiraju stvaranjem potpuno novog proizvoda. To je najčešći oblik inovacija, koje obuhvataju pametne telefone, male ručne igračke, bežične slušalice, uloške za masažu stopala…
- Marketing: Marketinške inovacije stvaraju nova tržišta ili povećavaju postojeći tržišni udeo. Marketinške inovacije su nove metode razgovara sa svojim potrošačima kojima se utvrđuju razlozi za izbor proizvoda ili usluge i želje-očekivanja vezano za te iste proizvode i usluge.
Kreativnost i inovacije su važne u poslovanju jer svaka doprinosi dinamičnoj evoluciji koja sprečava stagnaciju kompanija i omogućava da ostanu konkurentne na tržištu koje se stalno menja. Iako nisu iste, kreativnost može dovesti do inovacija, tako da je razumevanje svake od njih kao dve strane iste medalje ključno za poslovne lidere.
Od čisto empirijskog poimanja i prilaza u definisanju kreativnosti i inovacija shvatilo se da nisu božiji dar, da ih svako može naučiti da koristi, kako pojedinci tako i timovi. Pre su kreativnost i inovativnost bile rezervisane za područje umetnosti (glumu, slikarstvo, muziku...) da bi se polako vešine za njihovo kvalitetno upražnjavanje počele izučavati najpre fakultativno, a sada kao redovan predmet na mnogim tehničkim fakultetima u razvijenom svetu. Sada se može reći da je sazrela istina da su svi ljudi i kreativni i inovativni i imaju za to potrebne sposobnosti, samo treba da se usmere ka profesiji ili oblasti gde je njihov mozak gladan i uzbuđen za učenje i stvaranje.
Šta raspaljuje kreativne apetite kod pojedinca?
Kreativnost se aktivira kombinacijom unutrašnje inspiracije, otvoronošću ka novim iskustvima i vežbanjem uma kroz različite stimulacije i izazove.
Prvi korak ka buđenju kreativnosti je otkrivanje onoga što vas zaista ispunjava. Aktivnosti koje volite – bilo da je umetnost, muzika, pisanje, slikarstvo, inženjerstvo ili istraživanje – prirodno podstiču generisanje novih ideja i kreativnih rešenja.
Kreativnost cveta kada um izlažemo novim iskustvima. To može biti poseta nepoznatim mestima, upoznavanje novih ljudi, eksperimentisanje sa različitim tehnikama ili prihvatanje novih hobija, meditacije, tihovanja i autohipnoze.
Promena perspektive, kao i kombinovanje nespojivih ideja, otvara prostor za inovacije i originalna rešenja.
Vežbanje divergentnog mišljenja i postavljanje otvorenih pitanja (Šta ako…?), pokreće mozak da razmatra više mogućnosti istovremeno.
Okolina je ključna za podsticanje kreativnog apetita. Inspirativan prostor, umetnička dela, biljke, boje i kontakt sa kreativnim ljudima, mogu dodatno razbuditi maštu.
Uključivanje u kreativne zajednice, radionice i timske projekte povećava razmenu ideja i motiviše ljude za stvaranje.
Fizička aktivnost, boravak u prirodi, bezbrižno izležavanje, doprinosi opuštanju i poboljšanju koncentracije, što omogućava mozgu da lakše stvara i povezuje informacije na nov način.
Redovni odmori i povremene pauze tokom celidnevnog i svakodnevnog rada, takođe su značajne za “resetovanje” i regeneraciju kreativnog potencijala.
Prihvatanje grešaka kao sastavnog dela procesa i oslobađanje od straha od neuspeha omogućava eksperimentisanje i istraživanje novih pristupa.
Kreativnost je kombinacija veštine, iskustva i stimulacije. Da bi ste rasplamsali svoje kreativne apetite, potrebno je stalno istraživati, učiti, eksperimentisati i povezivati se sa inspirativnim izvorima – od unutrašnje strasti do spoljnjeg sveta i drugih ljudi. Redovna praksa, otvorenost prema novim iskustvima i balans između rada i odmora čine temelj za razvoj i održavanje kreativnog potencijala.
Kreativnost i inovativnost mogu da budu malog nivoa, ali pri ocenjivanju treba biti oprezan jer mali nivoi kreativnosti i inovativnosti lako mogu da prerastu u veliku kreativnost i inovativnost, što u svakom slučaju treba priznati.
Teorijsko uobličavanje kreativnosti i inovativnosti nije ni malo lak posao jer čak i najbolje konstruisane i čvrsto uspostavljene teorije mogu biti osporene, pa čak i opovrgnute. Živimo u takvom vremenu. Štaviše, teorije su dobre koliko i koncepti na kojima su izgrađene. Zaista, koncepti služe kao gradivni blokovi za teorije, a snaga i vrednost određene teorije zavise od toga koliko su jasno definisani koncepti koji čine teoriju.
Na prvi pogled, kreativnost je fenomen koji najbolje oslikava ko smo kao pojedinci. Biti kreativan ili izražavati sebe, znači na kraju krajeva, pokazivati originalnost, jedinstvenost i autentičnost. To znači izdvajanje iz gomile, često boreći se protiv nje. Svako od nas je kreativan na drugačiji način, potencijal za kreativnost je zajednička za sva ljudska bića, a ideja da se stvaraoci bore protiv svog društva i kulture da bi bili kreativni jedan je od uobičajenih mitova koje kolektivno imamo o genijima.
Postoje eksperimentalni dokazi koji pokazuju da su pojedinci često kreativniji kada sami razmišljaju, kada se osame, nego sa drugima u grupi i obrnuto.
U stvari, istraživači kreativnosti su poslednjih 60 godina bili gotovo jednoglasni u svojoj definiciji koncepta, kreativna misao ili ponašanje moraju biti i novi/originalni i smisleni, ali da bi se klasifikovali kao kreativni, misao ili ponašanje moraju imati značenje i za druge ljude.
07.04.2026. Nastavak sleduje u petak 10.04.2026.
Literatura
1. Creativity & innovation, by Jonathan A. Plucker
2. DISRUPTIVE THINKING, by T. D. Jakes
3. CREATIVITY AND INTUITION, by Hideki Yukawa
4. Disrupt: Think the Unthinkable to Spark Transformation in Your Business by Luke Williams
5. EMPOVERED, by MARTY CAGAN WITH CHRIS JONES
6. INSPIRED HOW TO CREATE TECH PRODUCTS CUSTOMERS LOVE, by Marty Cagan
7. Upravljanje razvojem proizvoda, M Ivanović i S. Orlić
8. Primena EFQM modela 2025, S. Orlić
9. ChatGpt 2026,
10. Perplexity 2026
Komentari
Još nema odobrenih komentara. Pošalji prvi komentar.