310 Kretivnost i inovativnost naspram održivosti vaše firme

Kreativnost i inovativnost mogu bitno uticati na održivost poslovnog sistema, ali ne automatski. Njihov uticaj postaje stvarno značajan tek kada su povezane sa strategijom, potrebama korisnika, efikasnim procesima i merljivim ekonomskim, ekološkim i društvenim ciljevima.

Kreativnost i inovativnost utiču na ekonomsku, ekološku i društvenu održivost.

Ekonomska održivost

Ekonomska održivost je sposobnost poslovnog sistema da dugoročno stvara dovoljno ekonomske vrednosti da može da opstane, razvija se i finansira sopstvene buduće potrebe, bez stalnog oslanjanja na jednokratne ili neodržive izvore novca.

Treba praviti razliku između profita i ekonomske održivost.

Firma može imati profit ove godine, a da nije ekonomski održiva jer:

-          joj proizvodi zastarevaju;

-          zavisi od jednog kupca;

-          ključni stručnjak može sutra da ode;

-          nema sredstava za razvoj novih proizvoda;

-          joj je oprema dotrajala;

-          joj je dobavljački lanac nesiguran;

-          su joj inovacije slučajne, a ne sistematske;

-          joj se tržište smanjuje.

Dakle, profit je rezultat, a ekonomska održivost je mnogo šira sposobnost-sistema.

Ako su kreativnost i inovativnost dobro organizovane i postale su nezaobilazni deo organizacione kulture u firmi, to će omogućiti organizaciji da pronađe nove načine za:

-          stvaranje vrednosti za kupce;

-          razvoj proizvoda i usluga;

-          smanjenje troškova;

-          povećanje produktivnosti;

-          diversifikaciju prihoda;

-          prilagođavanje promenama na tržištu.

Ekonomska održivost u firmi je dobro rešena kada organizacija:

-        stvara ekonomsku vrednost (profitabilno je);

-        ima dovoljno gotovine za svoje obaveze;

-        može izdržati poremećaje i krize;

-        u dužem periodu od nekoliko godina stvarati vrednost za kupca bolje od konkurenata;

-        ima sposobnost da obnavljai inovira proizvode, tehnologije, znanje i tržište;

-        ima resurse za buduće investicije, inovacije i rast.

Kreativnost i inovativnost su zapravo jedan od mehanizama ekonomske održivosti kroz koje organizacija stalno
uči → stvara nova znanja → pretvara ih u ideje → ideje pretvara u inovacije → inovacije u vrednost za kupca → vrednost u prihod, i onda obnavlja svoju ekonomsku sposobnost na takav način da je neupitno spremna da stvara ekonomsku vrednost u narednih 5, 10 ili 20 godina.

Ekološka održivost

Ekološka održivost znači očuvanje prirodnih resursa i održavanje ekološke ravnoteže tako da sadašnje generacije zadovolje svoje potrebe bez ugrožavanja budućih. To je sposobnost planeta i društva da funkcionišu dugoročno, bez iscrpljivanja prirodnih sistema.

Ekološka održivost se fokusira na tri ključna cilja:

-          Zaštita ekosistema — očuvanje biodiverziteta, staništa, šuma, voda i zemljišta.

-          Pametno upravljanje resursima — korišćenje energije, vode, zemljišta i materijala tako da se ne iscrpljuju.

-          Smanjenje negativnog uticaja — smanjenje emisija CO₂, otpada, zagađenja i prekomerne potrošnje.

Ekološka održivost = način upravljanja planetom koji omogućava da prirodni sistemi ostanu zdravi, obnovljivi i dostupni budućim generacijama.

Kada su kreativnost i inovativnost postale deo organizacione kulture, one počinju da stvaraju specifične sadržaje, prakse i ponašanja koja direktno doprinose ekološkoj održivosti. Suština je u tome da kreativna kultura menja način razmišljanja, a inovativna kultura menja način delovanja - zajedno stvaraju organizaciju koja prirodno teži ekološki odgovornim rešenjima.

Ključni sadržaji kreativne i inovativne kulture koji jačaju ekološku održivost obezbeđuju se kroz:

1.     Sistemsko razmišljanje kao delu kulture u kome kreativni timovi uče da posmatraju posledice odluka kroz ceo sistem:

-          uticaj na resurse,

-          uticaj na emisije,

-          uticaj na životni ciklus proizvoda. Ovo vodi ka dizajnu procesa koji minimizuju ekološki otisak.

2) Kulturu eksperimentisanja

Kada je eksperimentisanje normalizovano, timovi lakše uvode:

-          nove materijale,

-          energetski efikasne tehnologije,

-          cirkularne modele,

-          procese koji smanjuju otpad.

Ekološka održivost postaje rezultat stalnih malih poboljšanja.

3) Dizajn usmeren na održivost

Kreativna kultura podstiče dizajn koji:

-          koristi manje materijala,

-          omogućava recikliranje,

-          produžava životni vek proizvoda,

-          smanjuje potrošnju energije.

Inovativnost pretvara ove ideje u konkretne proizvode i procese.

4) Otvorenu komunikaciju i razmenu ideja

Kada se ideje slobodno dele, lakše se otkrivaju:

-          ekološki problemi u procesima,

-          mogućnosti za optimizaciju,

-          prilike za smanjenje otpada. Zaposleni postaju senzori održivosti.

5) Učenje i refleksije

Kreativna kultura podstiče stalno učenje:

-          analizu grešaka,

-          razumevanje ekoloških rizika,

-          razvoj novih kompetencija za održivost.

Ovo vodi ka organizaciji koja se adaptira brže od konkurencije.

6) Empatiju i vrednosti

Kada je kreativnost deo kulture, raste i empatija — prema ljudima, zajednici, prirodi. To vodi ka:

-          odgovornijem korišćenju resursa,

-          većoj brizi o uticaju na okolinu,

-          spremnosti da se donose teške, ali održive odluke.

7) Cirkularno razmišljanje

Inovativne organizacije prirodno prelaze sa linearnog modela „uzmi–napravi–baci“ na:

-          ponovnu upotrebu,

-          recikliranje,

-          regeneraciju resursa.

Kreativnost omogućava nove modele poslovanja koji smanjuju ekološki otisak.

8) Digitalne inovacije

Kada je inovativnost deo kulture, digitalni alati se koriste za:

-          praćenje emisija,

-          optimizaciju potrošnje energije,

-          pametnu logistiku,

-          prediktivno održavanje.

Digitalna transformacija postaje motor ekološke efikasnosti.

Primena kreativnosti i inovativnosti može omogućiti:

-          manju potrošnju energije i sirovina;

-          smanjenje otpada i emisija;

-          korišćenje obnovljivih izvora;

-          razvoj cirkularnih poslovnih modela;

-          produženje životnog veka proizvoda;

-          efikasnije korišćenje resursa.

Na primer, kompanija može kreativno redizajnirati proizvod tako da koristi manje materijala, a inovacijom uvesti novi proizvodni proces koji to omogućava.

Dokumenta i ekološka održivost

Dokumenta, procedure i uputstva za upravljanje ekološkom održivošću su poželjna kada su deo šire kulture kreativnosti i inovativnosti, ali ekološka održivost se ne rešava dokumentima, već kulturom - a dokumenti samo služe kao “kanal” kroz koji kultura manifestuje:

1) Formalizaciju očekivanja

Procedure projektovanja i razvoja proizvoda i usluga mogu jasno definisati:

-          kriterijume održivosti u dizajnu,

-          zahteve za materijale,

-          standarde za emisije,

-          obavezu kreativnih sesija u ranim fazama razvoja(konceptu razvoja i prototipu)

-          evaluaciju inovativnih rešenja.

To povećava verovatnoću održivih ideja — ali ne garantuje njihovu primenu.

2) Uvođenje ekoloških kriterijuma u faze razvoja

Procedure mogu obavezati timove da razmotre:

-          životni ciklus proizvoda,

-          cirkularnost,

-          potrošnju energije,

-          mogućnost recikliranja.

To je važno — ali samo ako postoji kultura koja motiviše ljude da te kriterijume shvate ozbiljno.

Procedure ne mogu da obezbede ekološku održivost kroz:

-        stvaranje motivacije, ako menadžment ne veruju u održivost, dokumenti neće promeniti ponašanje;

-        ispoljavanje hrabrosti za inovaciju, jer ekološki inovativna rešenja često zahtevaju rizik, a procedure ne stvaraju hrabrost — kultura je stvara;

-        kreativni sudar ideja, jer održiva rešenja nastaju iz diskusija, konflikta mišljenja, interdisciplinarnog rada…

Ekološka održivost je rezultat kulture, a procedure su samo njena infrastruktura. Ako kultura nije jaka, procedure postaju birokratija. Ako je kultura jaka, procedure postaju katalizator.

Idealno rešenje se ostvaruje kombinacijom kulture i primenjenih procedura, pri čemu je najbolji pristup dvoslojni model:

1) Kultura kreativnosti i inovativnosti

-          otvorenost,

-          eksperimentisanje,

-          interdisciplinarnost,

-          sistemsko razmišljanje,

-          empatija prema prirodi i zajednici.

2) Procedure koje tu kulturu pretvaraju u praksu

-          jasni kriterijumi održivosti,

-          obavezne kreativne faze,

-          evaluacija ekološkog uticaja,

-          dokumentovana odluka zašto je rešenje održivo.

Kada se ova dva sloja spoje, organizacija dobija održivost koja je i sistemska i kreativna.

Društvena održivost

Društvena održivost poslovnog sistema predstavlja društveni stub koncepta održivog poslovanja. To je pristup poslovanju koji ide dalje od uobičajene poslovne prakse usmerene isključivo na profit, fokusirajući se na to kako kompanija svojim poslovanjem utiče na ljude i zajednice.

Ovo nije isto što i korporativna društvena odgovornost (CSR). Iako se ovi pojmovi često koriste naizmenično, postoji suštinska razlika:

-          korporativna društvena odgovornost (CSR) se često doživljava kao "činiti dobro" – niz aktivnosti (npr. filantropija, donacije) koje su "dodatak" osnovnom poslovanju.

-          društvena održivost je više o "biti dobar" – o integrisanju društvenih ciljeva u samu srž poslovne strategije, modela i operacija . To je transformacija načina na koji kompanija posluje, a ne samo sporedna aktivnost.

Da bi poslovni sistem bio društveno održiv, obično se fokusira na sledeće:

-          Ljudska prava i potrebe zaposlenih: Ovo podrazumeva obezbeđivanje poštenih uslova rada, bezbednosti na radu, adekvatne zarade i poštovanja prava radnika kroz ceo lanac snabdevanja . Primeri loše prakse, poput tragedije u fabrici Rana Plaza u Bangladešu, koriste se kao ilustracija koliko je ovo važno .

-          Odnosi sa zajednicom i društvom: Kompanija svojim radom treba da doprinosi dobrobiti lokalnih zajednica, a ne da ih ugrožava. To uključuje odgovorno upravljanje resursima, brigu o zdravlju i bezbednosti potrošača i transparentno poslovanje .

-          Održivi odnosi sa stejkholderima: Održiv sistem gradi čvrste i dugoročne odnose sa svima koji su u interakciji sa kompanijom – radnicima, kupcima, dobavljačima, lokalnom zajednicom . Jačanje ovih odnosa dugoročno jača i samu kompaniju.

Za razliku od tradicionalnog shvatanja da je profit krajnji cilj, u društveno održivom sistemu profit nije cilj, već sredstvo za ostvarivanje društvenih i ekoloških ciljeva . Ovaj pristup priznaje da poslovni uspeh dugoročno zavisi od zdravlja društva i planete u kojima posluje.

Zato se ovaj koncept opisuje kao "transformaciona promena" u načinu poslovanja . To je pomak od modela koji maksimizira profit po svaku cenu, ka modelu koji stvara vrednost za sve, istovremeno štiteći resurse za buduće generacije.

Ukratko, društvena održivost poslovnog sistema je holistički pristup koji teži da kompanije budu odgovoran i pozitivan član društva, a ne samo generator profita.

Kreativnost i inovativnost, može doprineti društvenoj održivosti kroz:

-          kvalitetnija radna mesta;

-          veću uključenosti zaposlenih;

-          bolju dostupnosti proizvoda i usluga;

-          razvoj novih obrazovnih i zdravstvenih rešenja;

-          jačanje organizacione kulture;

-          veću sposobnosti zaposlenih da rešavaju probleme.

Negativne pojave koje mogu pratiti kreativnost i inovativnost

Organizacija može imati mnogo kreativnih ideja, a da ipak ne utiče značajno na održivost poslovnog sistema i ne bude inovativna, naročito ako nema:

-          proces selekcije i testiranja ideja;

-          raspoložive resurse;

-          podršku rukovodstva;

-          toleranciju prema kontrolisanom eksperimentisanju;

-          jasnu odgovornost;

-          način merenja rezultata.

Zato je za održivost potrebna veza:

Kreativnost sama po sebi nije garancija održivosti. Može čak proizvesti suprotan efekat ako:

-          inovacije povećavaju potrošnju bez stvarne koristi;

-          kompanija uvodi stalne promene bez stabilnih procesa;

-          eksperimenti troše više resursa nego što stvaraju vrednosti;

-          tehnološka inovacija zanemaruje zaposlene ili korisnike;

-          organizacija „inovira radi inoviranja“;

-          kratkoročni profit potisne dugoročnu otpornost.

Na primer, novi proizvod može biti tehnološki napredan, ali neodrživ ako zahteva retke sirovine, podložan je otkazima i stvara mnogo otpada.

Zaključak

Kreativnost predstavlja izvor novih mogućnosti, dok inovativnost predstavlja mehanizam njihove realizacije. Zajedno mogu značajno povećati otpornost, konkurentnost i održivost poslovnog sistema - naročito kada su usmerene na stvarne probleme, racionalno korišćenje resursa i dugoročnu vrednost za društvo i zainteresovane strane.

Najkraće rečeno: kreativnost otvara nove puteve, inovativnost ih pretvara u poslovnu praksu, a održivost pokazuje da li ta praksa može dugoročno da opstane.

Kraj posta – članka 309

Literatura – izvori

Isti kao u članku br. 308